Finansije i Osiguranje - Srbija

Bivše banke još u stečaju

Mnogi su kivni na stečajne upravnike, a naljutili su i ministra finansija i privrede Mlađana Dinkića. Jer, kako je nedavno izjavio: „Imaju visoke honorare, a stečajni postupci idu katastrofalno sporo”.

Poručio im je da će biti prvi kojima će poreznici zakucati na vrata da im unakrsno provere prihode i imovinu. Dinkić je precizirao da je mislio na stečajeve četiri velike banke, Investbanke, Beobanke, Jugobanke i Beogradske banke, koji traju od 2002. godine „zato što sudovi novac sporo dodeljuju poveriocima”. Zbog toga 23,5 milijardi dinara kojima raspolaže Agencija za osiguranje depozita i 40 milijardi dinara Agencije za privatizaciju, koja takođe sprovodi stečajeve društvenih firmi, nikako da stignu do državne kase, rekao je Dinkić.

Upitani koliko je do sada uplaćeno u državni budžet po osnovu ovog postupka, u Agenciji za osiguranje depozita (AOP), koja ga vodi, našem listu je rečeno da je, kao poverilac prvog isplatnog reda, Republika Srbija isplaćena u potpunosti. Četiri velike banke u stečaju državi su isplatile oko 189 miliona evra kao najvećem poveriocu po osnovu stare devizne štednje i 1,4 milijarde dinara po osnovu platnog prometa građana i štednje građana.

Na dan otvaranja stečaja, ukupna potraživanja četiri banke u stečaju od oko 2.300 dužnika iznosila su 9,5 milijardi evra. Veći broj dužnika je privatizovan, a ove banke su se namirivale iz privatizacione cene. Od firmi u stečaju banke su naplaćivale svoja potraživanja u postupku stečaja. Investbanka, Beobanka, Jugobanka, i Beogradska banka, do kraja 2010. godine po ovom osnovu naplatile su 21,7 milijardi dinara, odnosno 3,8 odsto od ukupnog potraživanja, kažu u AOP-u.

Ima li kraja stečaju četiri velike državne banke?

Okončanje tog postupka ne zavisi od agencije kao stečajnog upravnika, izjavio je pre dve godine direktor AOP-a Milorad Džambić i saopštio da bi mogao da potraje „još toliko”. Prema njegovim rečima, sve što je zavisilo od te agencije kao stečajnog upravnika ona je i uradila. Pred nadležnim trgovinskim sudovima ispitano je 13.688 prijava. Poveriocima su priznata kao osnovana potraživanja oko 600 miliona evra, osporeno je oko 4,8 milijardi evra, a tada su se još vodila 122 sudska postupka za potraživanja veća od 800 miliona evra.

Sudeći po podacima koje je „Politika” juče dobila od AOP-a, u međuvremenu se nije daleko odmaklo, jer je ova priča višestruko zamršena. Naime, najveći poverilac Beobanke i Investbanke je Beogradska banka, koja u ukupnim potraživanjima Beobanke učestvuje sa više od 50 odsto, a u ukupnim potraživanjima Investbanke sa više od 76 odsto.

– Stečajni postupci Beogradske banke i Jugobanke su izuzetno kompleksni, s obzirom na to da su one poslovale preko agencije u Njujorku, a Beogradska banka i preko poslovne jedinice na Kipru – odgovoreno je za „Politiku” iz Agencije za osiguranje depozita (AOP) koja vodi ovaj postupak.

– Istovremeno, Beogradska banka poslovala je i preko mešovitih banaka u inostranstvu, od kojih su „Anglo-jugoslav benk” i „Bank Farnko-jugoslav” u postupku likvidacije, koji se vode po domicilnim propisima njihovih sedišta. Prvo mora da se završi stečaj Investbanke i Beobanke, a nakon toga Jugobanke i Beogradske banke.

– Međutim, završetak stečaja Beobanke i Investbanke zavisi i od naplate dugova preduzeća u restrukturisanju i stečaju, koja su u nadležnosti Agencije za privatizaciju i sudova – objašnjavaju dalje u u agenciji.

– Zbog nemogućnosti naplate svojih potraživanja od dužnika koji nisu u postupku privatizacije ili stečaja, banke su morale da ih traže sudskim putem. Reč je o sudskim postupcima velike vrednosti, koji veoma dugo traju.

Pored toga, po prijavljenim, a osporenim potraživanjima poverilaca, vode se sudski sporovi po tužbama za utvrđenje koji su takođe velike vrednosti i koji dugo traju, jer poverioci imaju pravo i na redovne i na vanredne pravne lekove.

Za predugo trajanje stečaja ove četiri banke najodgovornija je izvršna vlast, ali je bilo i mnogo lutanja, redosled poteza u stečaju ovih banaka bio je pogrešan, smatra dr Milana R. Kovačevića, konsultant za strana ulaganja.

– Država je početkom 2002. odlučila da proglasi stečaj ovih banaka, koje su imale i veliku imovinu, a potom je od poverilaca Pariskog i Londonskog kluba dobila otpis dve trećine njihovih potraživanja po odobrenim kreditima.

– Analize bilansa četiri banke pokazale su da veći deo njihovih dugova čine upravo obaveze prema državama i bankama poveriocima Pariskog i Londonsko kluba. Bilo bi pametnije da se, pre odluke o stečaju, sačekao ishod pregovora o njihovom dugu prema stranim poveriocima.

Dr Jovan Rodić, ekonomista, nekada privrednik i ovlašćeni revizor, tvrdi da bivše državne banke uzalud čekaju da naplate ono što potražuju.Završetak stečaja Beobanke i Investbanke zavisi i od naplate dugova od preduzeća u restrukturisanju i velikih kompanija, koje su u nadležnosti Agencije za privatizaciju i sudova. Po tom osnovu četiri velike banke potražuju od 853 preduzeća oko 2,3 milijarde evra. Rodić tvrdi da su njihovi dužnici goli „a golog ne možete svući”.

– Otpisani deo kredita Pariskog i Londonskog kluba, za koji je garant bila država, nije otpisan krajnjim korisnicima, što nije u skladu sa obligacionim pravom. Zato sam predložio nadležnima da se ispita mogućnost otpisa tog dela kredita bar preduzećima koja su od nacionalnog interesa, što bi znatno pomoglo njihovom finansijskom saniranju.

Milan R. Kovačević, međutim, ukazuje da je takva mogućnost već odbijena.

– Pokrenuo sam takvu inicijativu, ali je Ustavni sud odbio – kaže Kovačević.

– Ustavni sud je zaključio da je država odlučila da ne odustane od potraživanja od domaćih banaka otpisanog dela stranog duga. Onda su banke nekima naplaćivale sve, a drugima smanjivale obaveze za trećinu.